Samoubistvo kao društveni običaj
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9

„Samoubistvo kao društveni običaj“
Samoubistvo u današnjem zahuktalom svetu,gde se pojedinac lako izgubi počinje da predstavlja pandemijski problem.Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore o milion ljudi godišnje koji sebi oduzmu život.Svakih četrdeset sekundi neka osoba u svetu digne ruku na sebe,a procenjuje se da su pokušaji dvadeset puta češći.stopa samoubistva pokazuje odredjenu stabilnost,ali i trend sporog ali stalnog porasta.U tom moru samoubistva kao ostrva sa niskom stopom suicida izdvajaju se Abanija,Armenija,Azerbejdyan,Gruzijagrčka,Malta.Na drugom vesto,sa visokom stopom samoubistva je Ukrajina,Slovenija,Finska,Danska,Madjarska, i nažalost Srbija.
Mnogo je uzroka zbog kojih ljudi dižu ruku na sebe,ali suicindi rizik je veći tamo gde postoji:
Mentalni poremećaj,depresija ili šizofrenija
Alkohol i droga
Hronične ili neizlečive bolesti
Psihička kriza:gubitak posla,bliske osobe,neuspeh u obrazovanju,porodični problemi.
Pretrpljene traume ili zlostavljanja
Raniji pokušaji samoubistva
Samoubistvo člana porodice ili prijatelja
Bez obzira na probleme zbog kojih ljudi dižu ruku na sebe osećanja i mišljenja suicidnih osoba su svuda u svetu slična.Osnovni zajednički osećaj je samomržnja.Osoba procenjuje sebe kao zlo ljudsko bice koje zaslužuje da bude uništeno.Samomržnja se ispoljava u šest oblika: neumoljivi zahtevi rpema sebi,nemilosrdno samooptuživanje,samoprezir,samofrustracija,samomučenje isamodestruktivnost.Ova osećanja lako mogu da se prepoznaju i tada treba ponuditi pomoć takvim osobama.
Samoubisto je samo po sebi strašan čin.Još je potresnije ako za njim posegnu osobe koje su tek zakoračile u život,a takvih je mnogo više nego što želimo da priznamo.Samoubistvo je medju prvih pet ,a u nekim zemljama i na prvom ili drugom esmtu uzroka smrti populacije između 15 i 19 godina.
Samo je čovek sposoban da razmišlja o sopstvenom postojanju i da odlučuje o tome hoće li ga produžiti ili okončati.Čovečanstvo i postoji zato što je čovek pronašao dovoljno razloga da ostane u životu.Ali neki su odlučili da ovaj život nije vredan truda i poželeli su da odu svojevoljno pre nego što ih otera bolest,starost ili rat.Neko će reći da su bili ludi.Katon,Seneka,Monterlan,Betelhajm i mnogi drugi,procenili su da je dobrovoljna smrt,taj specifičan ljudski čin,vrhunski dokaz slobode-slobode da sami odlučujemo o svom biću i svom ne-biću.Od najstarijeg antičkog doba do danas,muškarci i žene su odabirali smrt.Ovaj izbor nikad nije ostavljao ljude ravnodušnim.Mada je i retkim prilikama pozdravljan kao herojski čin,najčešće je bio predmet društeve osude.Stvar je u tome što se samoubistvo istovremeno smatra uvredom Boga,koji nam je dao život,i društva, koje se stara za dobrobit svojih žitelja.Odbaciti taj Božiji dar i odbaciti društvo bližnjih na banketu života dve su greške koje su verski čelnici ,koji se bave božanskim poslovima,i politički čelnici,koji organizuju narečeni banket,ne mogu se tolerista

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]